Augment - Αύξηση

Augment

Glagoli koji počinju suglasnikom u imperfektu i aoristu indikativa dobijaju ispred osnove jedno ε‐.

Ovo ε‐ naziva se augmentom, a oblici koji ga dobijaju nazivaju se oblici sa

augmentom.

Ovaj se augment ponekad zadržava, a ponekad izostavlja.

Augment se uvek zadržava kada je naglašen: έγραφα, έγραφες; ali: (ε)γράψαμε, (ε)γράφτηκε.

Nenaglašeni slogovni augment čuva se u nekim slučajevima, posebno kada želimo da izbegnemo izvesnu nejasnoću, kao i zbog ritma ili eufonije, kao, na primer, kada glagol počinje istim ili srodnim suglasnikom koji se nalazi u poslednjem slogu prethodne reči: τους εστρώσαμε umesto τους στρώσαμε (prostrli smo im sto), jer bi moglo da se čuje του στρώσαμε (prostrli smo mu sto), δεν εδιδαχτήκαμε umesto δε διδαχτήκαμε.

Nekoliko glagola umesto ε‐ dobijaju augment η‐. Το su: πίνω (έπινα) – ήπια, βρίσκω (έβρισκα) – ήβρα.

Glagoli koji počinju samoglasnikom (ili samoglasničkim skupom) zadržavaju ga u svim vremenima:

ανάβω, άναβα, άναψα, ανάφτηκε,

ορίζω, όριζα, όρισα, οριζόταν, ορίστηκε,

ευχαριστώ, ευχαριστούσα, ευχαριστιόμουν itd.

Izuzetak su: έχω – είχα, έρχομαι – ήρθα, είμαι – ήμουν.

Pravopis - Augment

1. Sa η se pišu ήρθα, ήβρα, ήπια, ήμουν, ήξερα, ήθελα.

2. Sa ει se pišu είδα, είπα, είχα.

3. Posle reči koja završava na (ε) nenaglašeni augment se izostavlja: με

δείξατε, σε βλέπαμε, και τραγούδησε, ούτε θέλαμε.

Naglašeni slogovni augment gubi se pri aferezi: το ʹδειξε .

4. Kada je prethodna reč veznik και, piše se u punom obliku, a glagol koji

dolazi posle njega piše se bez nenaglašenog augmenta: και γράφαμε, ne κι

εγράφαμε.

Unutrašnji augment. – Nekoliko složenih glagola kod kojih je prvi

komponent jedan od priloga πολύ, πάρα, καλά, κακά,itd. ne dobijaju

naglašeni akcent osim na početku drugog komponenta. Ovaj augment naziva se unutrašnjim augmentom:

δεν τον πολυέβλεπα (ali δεν πολυβλέπονταν); παραήπιε, δεν το παραήθελε (ali i u sažetom obliku: παράπιες, παράθελε).

Unutrašnji augment dobijaju, nepravilno, i neki prevaziđeni oblici

glagola složenih sa predlogom (novim ili antičkim), koji se formiraju po antičkoj promeni. Ovaj augment naziva se antičkim unutrašnjim augmentom.

Najčešći glagoli koji dobijaju antički unutrašnji augment su: εγκρίνω –

ενέκρινα, εκφράζω – εξέφραζα, ενδιαφέρω – ενδιέφερα, εμπνέω – ενέπνεα,

συμβαίνει – συνέβηκε. U prošlim vremenima glagola υπάρχω samoglasnik α

menja se u η: υπήρξε.

Unutrašnji augment javlja se u ovim antičkim oblicima samo u tri lica

jednine (ili i u trećem licu množine) aktivnog stanja, ukoliko je naglašen. U svim drugim oblicima se ne javlja: εξέφραζα, εξέφρασε (εξέφραζαν), ali εκφράζαμε, εκφράζαν(ε), εκφράζονταν, εκφράστηκε itd.

Mala Novogrčka gramatika - Triandafilidis !